ЖИРИ

Љубивоје Ршумовић

Љубивоје Ршумовић српски је књижевник и песник, истакнути дечји писац, аутор дечјих емисија „Фазони и форе“, „Двоглед”, „Хиљаду зашто“ и других. Написао је преко 90 књига, углавном за децу. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије. Са породицом и пријатељима је основао непрофитну организацију Фондација Ршум. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Ласзло Арендас

Од 2016. године пољопривредни аташе Делегације ЕУ у Србији, задужен за преговарачко поглавље 11 (Пољопривреда и рурални развој) и прац́ење имплементације ИПАРД програма. Инжењер економије, који је подржавао процес придруживања Словачке Европској унији, прво као координатор у Министарству пољопривреде Словачке 2003-2007, а касније као пољопривредни аташе у Словачком сталном представништву при ЕУ у Бриселу. Ради у Европској комисији од 2013. године као стручњак за рурални развој за Словачку и Чешку Републику одговоран за имплементацију Програма руралног развоја ових земаља.

Др Недељко Тица

Декан Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и редовни професор за ужу научну област Рачуноводство и економика пољопривредних газдинстава, од 2003. године на истом факултету. Доктор је пољопривредних наука од 1992. са докторском дисертацијом на тему „Утврђивање оптималног времена коришћења музних крава“. Објавио је 245 референци (национални и међународни часописи као и национални и међународни скупови). У оквиру укупног броја научних референци 22 су референце међународног нивоа и у часописима међународног значаја. Коаутор три монографије и једног уџбеника. Члан је Удружења судских вештака Војводине Нови Сад, Удружења аграрних економиста Балкана и Националног удружења проценитеља. Овлашћени је рачуновођа и лиценцирани проценитељ. Он је и цудски вештак за економско-финансијску област, за област пољопривреде и за област актуарства. Говори енглески и руски језик.

проф. др Владан Богдановић

Проф. др Владан Богдановић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Одсеку за сточарство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Више од 30 године ради на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду где је каријеру започео као асистент-приправник на Одсеку за сточарство, а сада је у звању редовног професора на Одсеку за зоотехнику. Поред образовања на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, проф. Богдановић се додатно школовао на Универзитетима у Падови (1994/95. године) и Болоњи (2001. године), Италија, као и на Државном универзитету Илиноиса у Урбани, САД (2000. године). Као гостујући научник боравио је на Универзитету Хохенхајм, Немачка (2002. године), на Аристотеловом Универзитету у Солуну, Грчка (2007. године) и на државном Универзитету природних и примењених наука у Бечу, Аустрија (2009. године). Током зимског семестра школске 2003/04. године био је гостујући професор на Државном универзитету Колорада у Форт Колинсу, САД. Наставне активности проф. Богдановића обухватају извођење свих наставних активности из обавезних предмета „Биолошке основе сточарства“ и „Заштита животне средине у сточарству“ на основним академским студијама, као и извођење свих наставних активности на изборним предмета „Основе истраживања у зоотехници“, „Органска сточарска производња“ и „Заштита животне средине и биодиверзитета у сточарству“ на мастер академским студијама, као и на предмету „Формирање узорака и анализа података у зоотехници“ на докторским академским студијама на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Поред основних послова везаних за реализацију наставног процеса и рада са студентима на свим нивоима академских студија, дужности проф. Богдановића везане су и за припрему и израду наставног материјала за различите области пољопривреде и сточарства, извођење едукативних програма и тренинга намењених пољопривредним професионалцима, планирање и извођење домаћих и међународних научно-технолошких и примењених пројеката, као и за одржавање активне професионалне и стручне сарадње са пољопривредним и сточарским фармама и компанијама, удружењима одгајивача домаћих животиња, државним, јавним и локалним институцијама, другим научно-истраживачким и академским институцијама, невладиним сектором, као и са свим другим релевантим субјектима у сектору пољопривреде. До сада је у различитим пројектима и реализованим пословима заузимао позиције руководиоца пројекта, руководиоца тима, мађународног и националног консултанта и експерта, тако да поседује вишегодишње искуство у планирању, надгледању, руковођењу и координацији пројеката, као и процени ефеката реализације пројеката. Осим тога, учествовао је у организацији и реализацији више домаћих и међународних научних и стручних скупова и радионица. Научно-истраживачке активности и области стручног ангажовања проф. Богдановића усмерене су у неколико праваца, и то: (1) Одрживи развој и интензивирање производних система у сточарству путем оптималног коришћења локално расположивих ресурса; (2) Дефинисање одгајивачких стратегија (циљева и програма) за генетско унапређење домаћих животиња у условима одрживе сточарске производње; (3) Унапређење система производње, зоотехничких и одгајивачких услова на фармама; (4) Унапређење система контроле безбедности производње на фармском нивоу, односно у примарној пољопривреној/сточарској производњи, применом стандарда добре пољопривредне праксе (нпр. GlobalGAP). До сада је укупно објавио преко 240 научних и стручних радова у националним и међународним часописима. Проф. Богдановић је више пута био ангажован од стране Европске комисије као независни експерт-евалуатор пројеката пристиглих на отворене позиве у оквиру „Оквирног програма 7“ и у оквиру „Хоризонт 2020“ програма Европске комисије. Као национални рецензент био је ангажован од стране Министарства науке и технолошког развоја и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, док је као међународни рецензент био ангажован од стране Министарства знаности, образовања и спорта Републике Хрватске, као и више међународних компанија. Као експерт из области пољопривреде и сточарства био је ангажован од стране бројних међународних компанија и организација (GFA Consulting Group GmbH, Islamic Relief Palestine, EPRD Ltd., GRM International, OPTO International, UN FAO) на реализацији различитих пројеката у земљи и иностранству. Проф. Богдановић је обављао и послове уредничког консултанта при Европској зоотехничкој федерацији, кровној европској организацији за сточарство. Од 2012. године ангажован је као технички експерт од стране Акредитационог тела Србије за област органске сточарске производње и производње производа са ознаком географског порекла.

Ласзло Арендас

Од 2016. године пољопривредни аташе Делегације ЕУ у Србији, задужен за преговарачко поглавље 11 (Пољопривреда и рурални развој) и прац́ење имплементације ИПАРД програма. Инжењер економије, који је подржавао процес придруживања Словачке Европској унији, прво као координатор у Министарству пољопривреде Словачке 2003-2007, а касније као пољопривредни аташе у Словачком сталном представништву при ЕУ у Бриселу. Ради у Европској комисији од 2013. године као стручњак за рурални развој за Словачку и Чешку Републику одговоран за имплементацију Програма руралног развоја ових земаља.

Милорад Радојевић

Члан Градског већа за привреду Рођен 6. јануара 1976. године у Врбасу, завршио Гимназију у Врбасу, а затим Пољопривредни факултет (агроекономски смер) у Новом Саду. Од 2006. године запослен у Регионалној привредној комори Нови Сад, прво на позицијама стручног сарадника у Центру за пољопривреду и Центру за маркетинг, информисање и сајмове, а од 2012. године на позицији директора Коморе. Од 2016. године члан Градског већа за привреду. Учествовао на великом броју пројеката који се финансирају из фондова ЕУ. Служи се енглеским језиком. Ожењен, отац троје деце.

проф. др Снежана Ољача

Александар Жилић

Победник у избору за најбоље пољопривредно газдинство у 2022. години Пољопривредник. Рођен 3.10.1988. из села Мартинци. Завршио средњу ветеринарску школу у Руми, у струци радио 7 (седам) година. Бави се млечним говедарством-производња сира.

Марија Ћеклић

2007-2016. Novinar RDP B92, Terenski rad, snimanje priloga, montaža i realizacija priloga za emisije o poljoprivredi 2016. danas. Urednik, RDP b92, Tv Prva, Urednički zadaci za emisije Plodno I rodno i Plodovi. Dugogodišnji rad u sektoru agrara, Kontakti sa poljoprivrednicima i stručnjacima iz oblasti poljoprivrede Član nekoliko novinarskih udruženja, agrarnih novinara, dobitnik nekoliko nagrada za medijski doprinos razvoju poljoprivrede, nagrade za najbolje reportaže iz oblasti poljoprivrede

Коста Рајевић

Факултет политичких наука (међународни политички смер и новинарство), дипломирао 1977. године Званично у пензији од новембра 2018. године. Пун радни век 40 година и 15 у хонорарном статусу ( пре, за време студија и након пензионисања – све у новинарству) ЗАПОСЛЕН У РЕДАКЦИЈАМА: „ Глас омладине“ „Дневник“ „Политика“ РТВ (Wеб редакција) „Дневник Пољопривредник“ ( отишао у пензију с места помоћника главног уреника. Између осталог пуних девет година радио рубрику „Живот села Србије“, обишао 200 села и 800 домаћинства) ТРЕНУТНИ РАДНИ СТАТУС: „Пољопривредник“ Портал „Агрофин“ - уговор о делу, 2020 – 2023. ПРИЗНАЊА Добиттник бројних годишњих новинарскух признања ДНВ ( Друштво новинара Војводине) 2011. - Добитник годишње награде Канцеларије за европске интеграције Владе Србије за текст „ Ситан посед без крупног залогаја“ ( нагарда: посета ЕУ у Бриселу пет дана)